Autostopiranje u 21.veku: od strpljenja, preko animiranja do udvaranja

Foto: Pixabay.com

Podignuti palac na drumu, malo nakrivljen u željenom smeru putovanja – simblizuje autostopiranje, a zapravo je i preteča “lajkovanja”. Ovaj običaj, star kao i automobilska industrija, zasniva se na dobrim vibracijama između vozača i autostopera.

Autostopiranje je opstalo i u vremenu sveopšte otuđenosti.

Iako su različiti razlozi iz kojih neko staje “hajkerima”, kako se pripadnici ove subkulture još nazivaju, kao i oni zbog kojih neko stopira, zajednička osobina za sve aktere je – sklonost ka druženju. Iz nje se razvijaju i druge sposobnosti poput poznavanja psihologije, razvijanja tolerancije, animiranja saputnika, strpljenja, veštine da se izađe iz potencijalno opasnih situacija…

Rezultat je skoro uvek isti: stoper će prevaliti bar deo puta i biti bliži cilju, a vozač se zabaviti. Razmeniti šalu ili muku.

Od strpljenja, do osmeha i pristojne garderobe

Foto: Pixabay.com

„Počnimo od strpljenja“, kaže jedan beogradski „hajker“ čija je najdalja autostoperska destinacija – Vladivostok, dokle je putovao skoro mesec dana. Zapeo je već na početnoj stanici ove avanture. Prvi prevoz čekao je kod Bubanj Potoka punih pet sati.

„Stoper mora da bude svestan da je to njegov izbor. A izbor vozača je da li će stati“, objašnjava ovaj mladić. Dakle, ne preporučuju se mračne misli upućene onima koji vas nisu udostojilini pogleda, a kamoli primili u auto. Jer stvaraju odbojne grimase. Osmeh na licu najbolji je prijatelj stopera, pored pomenutog strpljenja i kontakta očima.

Foto: Alina

„Važna je i pristojna garderoba, nikako fensi, a svakako čista i uredna“, naglašava naš vodič kroz autostopiranje. Tabla sa natpisom željene destinacije nije neophodna, jer se uvek obavi preliminarni razgovor preko poluotvorenog prozora. „Prihvatite svaku ćar“, savet je za brže prevaljivanje razdaljina.

 

Kako je opstalo autostopiranje u vremenu otuđenosti?

Foto: Seesouk Souvannphongsay

Kad se „probije led“ i kad ste u kolima, treba biti otvoren za sve pustolovine. Od zajedničkog obroka, preko potrage za prenoćištem ili svraćanja do usputnih prijatelja i poznanika.

„Može da se desi da vam vozač otvori dušu“, navodi sagovornik našeg portala jer se naslušao raznih bračnih drama, porodičnih prepirki, prepričanih svađa oko imovine… Tad na snagu stupa psihološko umeće: sagovornika treba smiriti, makar promenom teme razgovora. Valja izbegavati osetljiva pitanja, poput političkih, a često i spotskih, osim ako u svakom trenu nismo u stanju da zaustavimo prolom emocija.

Šta je opasno kod autostopiranja?

Stoper treba da ima meru koliko priča i o čemu priča, jer putovanje, ipak, zavisi od vozača. „No, ne treba da sebe smatra podređenim, jer je vozač ipak izbrao da s nekim ćaska“, izričit je naš „hajker“. Da li zato što mu se prispavalo ili mu je dosadno ili želi nekom da pomogne? Svejedno je. Činom uvođenja stranca u svoj auto i sam rizikuje.

„Zato vozači radije primaju autostoperke“, ali, one se slabije odlučuju da podignu palac s obzirom da su u svakom smislu nežniji po -primećuje naš sagovornik.

„I pored izvesnih lošijih iskustava, za mene nema ničeg lepšeg od stopiranja“, smeje se jedna Lana. Nekada je „na palac“ obišla celu Evropu, a sad „hajkuje“ u okolini Užica. Tu je svi znaju, pa joj stanu i pre no što podigne prst.

Neprijatne situacije i udvaranja vešto je premošćivala. „Uglavnom sam okretala na šalu, što obezoružava. Opasno kod autostopiranja je kad se uspaničiš, jer je panika zarazna“ upozorava ona. Tako „hajkovanje“ razvija i veštinu diplomatije. Uostalom, šta su autostoperi, do predstavnici svojih kultura i sredina.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: