Bicikl za posao, rekreaciju i zdraviji život

Foto: pexels.com

Bicikl kao omiljeno prevozno sredstvo veoma je popularan u svim razvijenim zemljama Evrope, posebno u Holandiji, Danskoj, Nemačkoj, kao i severu Evrope. Da li ćemo i mi pratiti pozitivan ekološki trend razvijenih zemalja Zapada i kada ćemo dobiti dobre biciklističke staze? Kako promeniti ukorenjene navike koje nas sprečavaju da izaberemo ekološki bolje prevozno sredstvo, koje ujedno, unapređuje naše zdravlje?

Danijel Pantić, osnivač udruženja građana „Hrast“

Ova pitanja postavili smo Danijelu Pantiću, zaljubljeniku u biciklizam i stručnjaku koji ljubav prema ekologiji razvija u radu na globalnim konferencijama.

Danijel je među prvima počeo da koristi i fondove Evropske unije i da evropske trendove primenjuje na raznovrsnim projektima u našoj zemlji.

 

Kako bicikl može „unaprediti“ Srbiju?

Biciklistička infrastruktura u svetu, pa i u Srbiji, sve više se razvija. Na taj način smanjuju se saobraćajne gužve i prevazilazi nedostatak parking mesta, posebno u starim gradskim jezgrima. Činjenica je da zbog ulica i parkinga ostajemo postepeno bez travnjaka, parkova i drugih oaza zdravlja i mira…

Pored svakodnevnih problema s gužvom, bukom, vibracijom i saobraćanim nesrećama, suočavamo se i s narušavanjem zdravlja, prirodnog okruženja i globalnim klimatskim promenama – ističe Danijel Pantić, član UO Biciklističkog saveza Srbije.

Foto: pexels.com

Automobili, gorivo koje crpe i izduvni gasovi mnogostruko utuču na čoveka, prirodu i celokupno okruženje. Od ukupne količine zagađujućih materija u vazduhu u urbanim sredinama, čak 70% potiče od izduvnih gasova motornih vozila. Dakle, vožnja biciklom nije samo sportska disciplina, već i sve potrebnije prevozno sredstvo u modernim, zagušljivim gradovima – kaže naš sagovornik.

Milijarde ljudi u svetu biciklom se vozi do posla, škole, pijace.. Srbija treba da sledi primer zemalja koje imaju viši indeks zdravlja i sreće i bolji standard…

 

Biciklizam u Srbiji

Foto: pexels.com

U Srbiji se bicikl koristi više u manjim mestima, nego u razvijenijim gradovima. Verovatno postoji više razloga za to. Mnoštvo lokanih autobusa, nedostatak biciklističkih staza i navika da se koristi automobil ili autobus… Nizak nivo društvene odgovornosti i svesti o ekologiji, svakako čine značajne razloge zašto se kod nas više koristi automobil, nego bicikl.

Deo postojećih biciklističkih staza je adaptiran, ali je ostalo još posla. Treba spojiti ispresecane staza na Autokomandi u Beogradu i izgraditi nove, a ne samo ih iscrtati na ulici – objašnjava Danijel Pantić.

Foto: pexels.com

Zbog sve većih problema u društvu, udruženja koja se bave razvojem biciklizma u našoj zemlji sve su aktivnija. Pored Biciklističkog saveza Srbije, tu su i nova udruženja i savezi, poput „Ulica za bicikliste“, „Srpski biciklisti“…

Udruženje građana „Hrast“, čiji je Danijel jedan od osnivača, okuplja stručnjake u mnogobrojnim oblastima koji se zalažu za bolji život i standard građana Srbije, „zelene politike“, reciklažu otpada, razvoj biciklizma…

 

IPA fondovi za bolju biciklističku infrastrukturu

Vožnja biciklom održava mobilnost, štedi novac, a često i vreme. Bicikl je prevoz koji ne ugrožava životnu sredinu, vozaču daje više slobode i uživanja, nego automobil. Za bolji razvoj ove oblasti u našoj zemlji, Danijel Pantić ima više predloga.

Treba uključiti Srbiju u sve međunarodne inicijative i zatražiti da se deo IPA fondova iskoristi za projektovanje novih staza i signalizacije poput onih u Danskoj ili Holandiji – smatra Danijel Pantić.

Foto: pexels.com

Predlog našeg promotera biciklizma je, i da vozače kamiona treba naterati da više voze bickl u saobraćaju. Ipak, najhitnije treba napraviti jeftin i jednostavan most za pešake i bicikliste (ne za automobile ) između Starog grada i Novog Beograda.

Pogledajte i ovo:

 

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: