Da li su knjige zaboravljene i kako ih „vrtatiti u modu“?

Odrastali smo uz knjige, kao i naši roditelji, no naša deca danas, sve ređe drže knjigu u ruci… Oni imaju pametne telefone, računar, Ipad i elektronske knjige.

„Bez obira na to da li su u kancelariji, kafiću, restoranu ili prevozu – skoro svi čitaju i informišu se preko medija. I to su dnevne teme, socijalne, političke i najgore, žuta štampa. Sve to deformiše dobre navike u odrastanju, u intelektualnom jačanju, sazrevanju, vaspitanju, kulturi i (ne) obrazovanju, kaže Maria Viktoria, autorka zbirke pesama “Polja makova i svile.

Da li se, usled prelaska na novu komunikaciju, čitanje knjiga zaboravilo i postalo „suvišno“? Činjenica je da se jedino čitanjem razvija fond reči, logičko i kritičko mišljenje.

Čak su i poruke sve kraće, a obrazovanje sve „tanje“!

S druge strane, sve je više lagane literature, toliko lagane da može da stane u jedan nedeljnik ili mesečnik. Važno pitanje za opstanak poezije u ovom, sve više kapitalističkom društvu je, može li se živeti od pisanja poezije? U Srbiji, nažalost ne može.

„Siđimo ipak, na zemlju: poznat pesnik, pesnik pun entuzijazma, onaj priznat i moćan, to je onaj koji piše u ime partije, u ime nacije, u ime vojske! Branko Miljković je punio sale u svoje ime, u ime metafizike. I završio je viseći na grani u 27. godini. Ne poričem da pesnik može da uživa ugled, niti da živi dobro. Ali ni priznanja, ni udobnosti ne dolaze u njegov život popularnošću poezije“ -objašnjava Dragan Radovančević, književnik i autor nekoliko knjiga poezije i eseja na engleskom i nemačkom.

S druge strane, čitanost možda opada, ali savetnici i almanasi za bolji život, bez mnogo referenci, nižu su u izlozima kao literatura koja nas upućuje na to kako treba živeti, voleti, smejati se…

 

„Kako da“ literature nam govori kako da volimo, razgovaramo, živimo!

Kada pogledate na trafikama, videćete mnogo magazina s ozbiljnim istraživačkim tekstovima koij su bolji od te “kako da” literature.

Pitanje je kako stvoriti dobre navike i umesto štampe i „kako da“ literature čitati poeziju i prozu?

„U porodici gde knjiga nije „najbolji drug“ i gde su neke druge „vrednosti“ prioritet, ne možemo ni očekivati „konzumiranje“ poezije… I to je prvi korak. Međutim, porodica je osnovna jedinica društva, ona nije izolovana jedinka, za sebe“ – ističe Maria.

To što nam daje knjiga, to ne može dati n jedan drugi medij, a posebno ne žuta štampa, SMS, niti igrice! A za sve ostalo mladi imaju više vremena nego za knjige!

Nema momentara

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: