Dan zdrave prirode – čuvajmo prirodne resurse

 

Organizatorke konferencije s panelistima

Konferencija „Dan zdrave prirode“, koju je pokrenuo „ReStart project“, odražna nedavno na Avali, podsetila je na jednostavne, svakodnevne aktivnosti kojima bolje čuvamo i sebe i prirodu.

Glavni zagađivač prirode je čovek.

Ljudi koriste prirodne resurse brže nego što se mogu obnoviti, zagađuju prirodna staništa, uništavaju ekosisteme, osećajući posledice sopstvenog uticaja na planetu.

 

Kako do zdrave prirode?

Dr Miodrag Stefanović istakao je negativan uticaj kućnog, farmaceutskog otpada, pre svega lekova kojima je istekao rok. To ne treba bacati u kućni otpad, jer time se omogućava bakterijama da postaju imune.

Dragana Minić Stefanović je predstavila slogan nEKOMIsli. U saradnji sa prijateljicama realizovan je eko-projekat, izrade platnenih torbi, sa porukomNEKO MISLI„. P

rihod od prodaje torbi namenjen je Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

 

Reciklaža – pametan izbor

Konferencijom Dan zdrave prirode, učesnci su mogli da se podsete svih način održivog razvoja. Jedan od najvažnijih faktora i najboljih načina da sačuvamo prirodnu sredinu je reciklaža. Zanimljiv podatak nam govori da Danska reciklira 97% svog otpada i čuva okolinu i pametnije koristi svoje resurse. U Srbiji je obratno, ovde se reciklira samo 3 % otpada! Smanjenjem upotrebe prirodnih sirovina smanjuje se zagađenje vazduha, vode i tla. O tome je govorio Jugoslav Kaurin iz firme Greentech naglašavajući značaj reciklaže plastike kao jednog od najvećih zagadjivača planete koji se najduže razlaže.

Domaćinstva su procenjena kao veliki zagadjivači prirodne sredine.

 

Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, podelio je informacije o količini svakodnevnog otpada koji napravi jedna porodica.

Primeri zamene, prenamene i smanjenja korišćenja jednokratnih proizvoda, kao i konkretna rešenja za smanjenje, prenamenu i reciklažu otpada – svakodnevno se mogu videti u praksi.

Promena je moguća i ona kreće od pojedinca i porodice. Menjanjem svakodnevnih životnih navika, svako od nas može da doprinese očuvanju prirode – istakla je Maja Antelj Matić.

Petočlana porodica Marije Babić nam je kroz svoj primer pokazala kako se može živeti u skladu sa ekološkim navikama, biti osvešćen i aktivan pripadnik lokalne zajednice, a svoja znanja širiti i na najmladje članove društva.

Koliko se tona hrane svakodnevno baci u svetu?

Idejni tvorci ReStart projekta i organizatorke konferencije "Dan zdrave prirode"
Maja Antelj Matić i Ljiljana Bunjac, idejni tvorci ReStart projekta

Emitovanjem dokumentarnog filma Just eat it, na delu smo videli uzroke i posledice velike potrošnje i bacanja hrane. To je skupo i nije održiv razvoj i ozbiljno treba da promenimo naš odnos prema hrani i prirodi.

Treba da budemo racionalniji i bolje organizovani. Ako nam ostane previše hrane, uvekk možemo da razmilsimo da li se može zamrsznuti  za kansije ili kome je ta hrana potrebna, te je možemo podeliti s nekim?

Čovek je u poslednjih četrdeset godina toliko destruktivno uticao na planetu kao nijedna generacija do sada – istakla je Ljiljana Bunjac, organizatorka ovog veoma korisnog i potrebno fesrivala za našu zemlju.

Ako budemo učili našu decu da rade isto što i mi, moramo biti svesni da je ovo naše jedino mesto za život i da drugu planetu nemamo.

Ovakav projekat, ubuduće treba da organizuje država i državne institucije, uz podršku medija.

Pogledajte i ovo:

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: