Do 2050. godine svi ćemo biti vegetarijanci?

Da li je moguće da će do 2050. godine u svetu živeti samo vegetarijanci? Istraživanje londonskog Čatham hausa (Chatham House) pokazalo je da veći deo učesnika istraživanja podržava vegetarijanstvo, odnosno oporezivanje mesa zarad zdravijeg načina života. Ne samo što je ubijanje životinja zarad mesa, krzna ili kože neprihvatljivo za čoveka koji, pre svega, po prirodi nije svaštojed, već se ovakav nehumani gest pokazuje čovekovu surovost koju nema ni jedna životinja.  Drugo, proizvođači mesa zagađuju okolinu i crpe velike količine vode za odgoj životinja, što je ekološki neodrživo. Životinje su bića ravnopravna čoveku i zaslužuju da žive, iako je ćovek preuzeo „pravo“ da upravlja životo drugih bića. Pored toga, planeta treba da se kreće u pravcu održivosti, ekološki boljeg života i prava savih bića na život!

Evo još nekoliko zanimljivih činjenica o vegetarijanstvu koje je pokazalo ovo istraživanje.

 

Voda kao najveći problem

Da li ste znali da je za kilogram mesa u prodavinici potrebno nekoliko hiljada litara vode? Da bi se odgajilo jedno tele potrebno je 5 000 litara vode! Ova količina uključujuje i vodu za zalivanje žitarica koje se koriste za njegovu ishranu. Tolika potrošnja vode veoma je neekonomična i problematična, posebno ako se ima u vidu da će se u budućnosti voditi ratovi upravo, zbog vode.

 

Manje vode – manje hrane

Prema istraživanju Stokholmskog međunarodnog instituta za vodu (SIWI), ukoliko se nastavi sa dosadašnjim trendom, 2050. godine neće biti dovoljno vode za proizvodnju hrane. Zbog problema u proizvodnji hrane s kojim se globalno suočavamo, očekuje se da će vegetarijanci činiti veći deo populacije. Devet milijardi stanovnika, koliko se očekuje da će tada živeti na planeti, neće imati čime da se hrani, upozoravali su i naučnici pre šest godina.

 

Vegetarijanci su zdraviji

Ukoliko bi meso bilo izostavljeno iz ishrane, procenjuje se da bi do 2050. godine, bilo oko 7 miliona manje smrtnih slučajeva. Obolelih od srčane bolesti, nekih vrsta kancera i  dijabetesa bilo bi manje i na taj način bi se uštedelo na računima za lečenje 2 do 3 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda.

Poznato je da se zbog adrenalina iz mesa životinje koja je umirala u agoniji, kod ljudi pojačava agresivnost, nervoza a u nekim slučajevima i depresija.  Izostavljanjem mesa iz ishrane, bili bi mirniji i imali bi harmoničnije odnose.

 

Vegeterijanstvo čuva okolinu!

Kako bi se nahranile životinje, koje ljudi koriste u ishrani, potrebne su velike površine pašnjaka. Pošto ih nema dovoljno, šume i prašume se masovno krče.  Alarmantno se smanjuje proizvodnja kiseonika i dolazi do globalnog povećanje temperature.

Parcela zemlje koja je neophodna da nahrani jednog mesojeda može prehraniti 20 vegetarijanaca. Količina žitarica i soje koja je neophodna da nahrani tovne životinje u SAD tokom jedne godine – može prehraniti 1.300.000 gladnih ljudi. ( Iz teksta “Mere za prestanak gladi u svetu” – “The Steps to End World Hunger” ” autorka Mrs Rebecca Saltzberg ).

 

Kada bismo svi bili vegetarijanci, ne bi više bilo gladnih!

Ukoliko bi se pašnjaci pretvorili u šume i prirodna staništa, klimatske promene bi se smanjile. Vatio bi se nestali biodiverzitet, zajedno sa većim biljožderima, poput bizona.

Smanjilja bi se i emisija gasova staklene bašte za oko 60 odsto, koja je pre svega vezana za proizvodnju crvenog mesa. Zemljište bi se koristilo za uzgoj kultura namijenjenih ljudskoj ishrani. Na taj način, mnogo više ljudi bilo bi obezbeđeno kvalitetnom hranom, što bi zaustavilo i glad u svetu.

 

 

 

Pogledajte i ovo:

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: