Gde najviše ima minerala – cinka, gvođža, kalijuma, kalcijuma?

„Unosite više minerala, posebno kalijuma, cinka, magnezijuma…“ rečenica je koju često izgovaraju doktori ili savetnici za ishranu koji vam preporučuju da poboljašate zdravlje. Za svaki organ, kosti, rad creva, štitaste žlezde, protiv anemije, za bolji imunološki sistem, lepši san i još mnogobrojne zdravstvene probleme, doktori će vam reći da što više unosite minerala i vitamina.

No, kada vam kažu, da vašem organizmu nedostaje bor ili mangan, znate li tačno u kojem voću i povrću najviše ima ovih minerala? Šta bi tačno trebalo jesti da se poveća unos minerala i preduprede, na primer, bolesti srca i krvnih sudova, otkloni depresija ili očiste limfne žlezde?

 

Najbolji biljni izvori minerala

Bor: zelenolisno povrće, lišće cvekle, orašasti plodovi, šargarepa, krompir, paškanat, bundeva, šargarepa, paradajz, mahunarke, integralne žitarice i većina voća.

Cink: isklijale semenke, seme sirove bundeve, seme suncokret, grašak, cvekla i lišće cvekle, crni luk, orašasti plodovi, šargarepa.

Magnezijum: jabuke, kajsije, smokve, breskve, kelj, celer, blitva, alfa-alfa klice, integralne žitarice, integralni pirinač, zeleno lisnato povrće, seme susama, seme suncokreta, bademi.

Mangan: orašasti plodovi (lešnik, badem, orah), ananas, spanać, integralne žitarice, cvekla i lišće cvekle, prokelj, grašak, zeleni čaj, borovnice, banane i drugo južno voće.

Fosfor: orašasti plodovi, mahunarke, integralne žitarice, semena.

 

Njabolji izvor kalcijuma za čoveka nije kravlje mleko!

Iako se kravlje mleko promoviše kao najbolji zivor kalcijuma za čoveka, istraživanja pokazuju da kravlje mleko ima prilično loš uticaj na čovekov organizam. Kravlje mleko utiče loše na žlezde, povećanje sluzi u organizmu, stvaranje katarakte, neplodnost, ciste na jajnicima. Čovek je jedini sisar koij ceo život pije mleko i to mleko tuđe vrste. Kalcijum iz kravljeg mleka loše se apsorbuje i teže vari, te se zato preporučuju biljni izvori kalcijuma.

Kalcijum: svo zeleno lisnato povrće (blitva, spanać, kelj), rogač, soja, brokoli, susam, ovas, proso, suncokretove semenke, braon aleg – kelp, oasulj, bedemi, orasi.

Kalijum: banane, dinja, kajsija, paradajz, potočarkla, suncokretove semenke, krompir integralne žitarice.

Gvožđe: ovas, proso, integralna,organska pšenica, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), kelj, brokoli, špargle, spanać – u kombinaciji sa C vitaminom (sokom od limuna), suvo voće (kajsije, šljive, suvo grožđe), pomorandža, jagoda, dinja, grejpfrut i najviše, sirovi kakao.

Selen: brazilski orah, pšenične klice, soja, orašasti plodovi, beli luk, seme suncokreta, integralne žitarice.

Silicijum-dioksid: laneno seme, ovas, integralne žitarice, bademi, suncokretove semenke, celer, jabuke, jagode, grožđe, cvekla, crni luk, paškanat.

 

Sirova hrana čuva minerale

Kao što vidite, priroda nam je dala sve što nam treba. No, da bismo obezbedili sve oragnizmu iz bilja biljnih plodova, većinu namirnica bi trebalo jesti u svežem stanju. Dakle, što više svežih semena, orašastih plodova, cvekle, voća, povrća…

Seme suncokreta je pravi rudnik minerala i vitamina i ne treba ga pržiti niti peći. Seme suncokreta odlično se kombinuje u namazima, sirevima, prelivima za salatu, pa čak i tortama i osvežavajućim parfeima.

 

Pogledajte i ovo:

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: