Koliko zaista, deluju suplementi u ishrani?

Jelena Babić

Suplementi u ishrani, postali su uobičajeni dodatak za ishranu. Svakodnevno slušamo da iz, hemijski tretiranih namirnica nije moguće izvući vitamine i minerale koji su potrebni našem organizmu.

Zato sve više ljudi svakodnevno koristi šumeće tablete i sintetičke vitamine, posebno vitamin C i vitamin D ili minerale, poput magnezijuma, gvožđa, kalcijuma…

Suplementi postaju naša potreba, zato što nam industrija hrane nudi mnogo konzervanasa i raznih aditiva, korigensa ukusa i mirisa. No, pitanje je kakvo dejstvo imaju svi ti suplementi? Koliko su zaista efikasni suplementi i od čega se prave pitali smo Jelenu Babić, farmaceutsku tehničarku čija oblast rada i istraživanja su upravo, suplementi i dodaci ishrani.

 

Zašto ne deluju veštački vitamini i minerali?

Činjenica je da su voće i povrće prepuni pesticida i herbicida, a mlečni proizvodi i mesa hormona i antibiotika ili su genetski modifikovani! Zbof toga ljudi potežu za dodacima ishrani. No, zdravlje se ne može nadoknaditi iz jedne pilule! Jedan od najvećih problema veštačkih vitamina jeste taj što nemaju enzime i organizam ih ne može lako apsorbovati! Sveža hrana ima enzime, kao i naš organizam, koji ih stvara.

Sintetički vitamini u obliku šumećih tableta i tableta uopšte, imaju vrlo malo dejstvo, jer je mala biodostupnost veštačkih sastojaka i kod takvih vitamina i minerala ima dosta materija koje nam štete, jer kao i svi toksini, talože se u našim ćelijama – ističe Jelena Babić.

Da bi se napravila jednu tabletu, korisite se razni veštački materijali koji takođe, loše utiču na naša creva, želudac, jetru…
Da bi se napravila glatka struktura za tablete, koristi se prašina od brušenja mermera. Kako to može da svari naš organizam? Nikako.

 

Zašto nema vitamina i minerala u hrani koju jedemo?

Drugo, preženjem na vrelom ulju ili masti i kuvanjem hrane u ključaloj vodi mi ubijamo sve nutritivno vredne sastojke u hrani. Hrana se ne sme obrađivati na visokim temperaturama, a mi to činimo uglavnom zbog neznanja ili lošeg posuđa koje imamo. Vitamini i minerali, uglavnom su termolabilni i na visokim temperaturama gubi se njihovo dejstvo.
 Hranu biljnog porekla najbolje je jesti u prirodnom obliku, kao neprocesuiranu hranu. Verujte, priroda nam je dala sve što nam treba u biljnoj hrani, makronutrijente – masti, proteine i ugljene hidrate i mikronutrijente – vitamine, minerale, fitonutrijente, enzime, nezasićene masne kiseline, aminokiseline… – ističe Jelena.
S ovakvom ishranom ne može se preterati. Imuni sistem ojačavamo i vežbanjem, ako je moguće u prirodi, jer zaista privilegija života je pokret. Zatim, dobra, prečišćena voda je izuzetno važna za svaku ćeliju u organizmu.
Ima dosta toga što možemo koristiti da bismo ojačali imuni sistem.
I naravno, još jedan potpuno besplatan lek – osmeh i zanemarivanje negativnih informacija.

 

Koji „suplementi“ deluju?

Najbolji suplementi su oni koji su prirodnog porekla i zaista izvučeni u upotrebljeni iz izvornog stanja. Jelena najpre preporučuje neprocesuiranu hranu biljnog porekla, kao i prirodne suplemente.
Suplementi na bazi celog semena jedini su izvor takvih nutrijenata. Takvi su, na primer Soul i Core. To su nemodifikovana, hladno ceđena semena koja se preporučuju i za jačanje imunog sistema i za čišćenje organizma.
Pri izboru dodataka ishrani obavezno treba obratiti pažnju na poreklo konzervansa i zaslađivača odnosno, da li suplementi sadrže loše šećere ili zdrave.
Soul sadrži D-ribozu koja se se nalazi u semenu šardone grožđa i koja je potrebna našem organizmu.

 

 Pogledajte i ovo:

Danijela Pantić Conić

Danijela Pantić Conić, magistarka teorije komunikacija i medija, autorka i voditeljka emisije "Vege izazov sa Danijelom" na TV Kitchen. Urednica magazina "Eva i ja" i kreativna direktorka međunarodnog festivala "Kuhinje sveta" i knjige zdravijih recepata: "I brza i zdrava hrana" (Kreativna industrija, 2018). Voditeljka, novinarka i urednica na RTS ("Srbija Danas", "Ovo je Srbija", "Premijera", "TV Slagalica") i TV Prva ("Tačno 1") i autorka knjige "Probaj me, prodaj me: mediji i potrošačko društvo (Čigija štampa, 2009) i mnogobrojnih naučnih radova o komunikaciji, medijma i reklami.

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: