Pesme i snovi između „Polja makova i svile“

Zbirka pesama Marie Viktorie (Maria Victoria) „Polja makova i svile“ izašla je iz štampe 2014. godine. Podeljena je u četiri ciklusa: O majci, o pesniku, ljubavne i četvrti ciklus su razne teme, rodoljubive, socijalne. Sadrži sto i jednu pesmu i promovisana je u Beogradu, Skoplju i Solunu. Povod za razgovor su njene pesme o majci koje su ušle u svetsku antologiju poezije o majci…

„Majka je večita tema. Ovih dana iz štampe izlazi moja nova knjiga „Rusokosa“, koja je svojevrsni omaž majci. U knjizi će se naći i poezija i proza i grafike.

Kao i predhodna knjiga i ova će svoje prvo publikovanje imati na sajmu knjiga u Beogradu.

Za pesnikinju, pisanje je ceo život

 

Maria je počela da piše pre 40 godina. Prvu pesmu o majci napisala je kada je imala 7 godina i ta pesma je pobedila i na regionalnom i republičkom takmičenju. Danas ima oko 2 000 pesama.

Ova višestruka umetnica inspiraciju za svoju poeziju pronalazi svuda oko sebe.

Tu su pesme o gradu (Smederevu i Beogradu), ali i o velikim poplavama, koje su nas zadesile 2014. godine, o Tijani Jurić, svirepo ubijenoj devojčici čiju su tragediju preživljavali svi u Srbiji.

“Moja inspiracija se zove ljubav, tuga, bol, empatija, događaji. I po ciklusima u knjizi „Polja makova i svile“ se to vidi, jer su pesme o majci, pesniku, ljubav prema muškarcu i prema sinu“– objašnjava autorka zbirke.

 

Ispred svakog ciklusa pesama nalaze se Marijine grafika, a uz knjigu se dobija i muzički CD.

Maria je otpevala ili izrecitovala svoje pesme uz muziku koju je komponovala, te je tako nastalo kompaktno delo.

„Duša nema okvir“

 

Reči, ljude i događaje Maria pretvara u stihove i rime. Njene pesme su publikovane u zbornicima, književnim klubovima, čitala ih je u TV emisijama i na književnim večerima. Osvojale su međunarodne i domaće nagrade.

Inspiracija može biti i rečenica sagovornika, kao što je nastala pesma „Duša nema okvir.“ To je rečenica u razgovoru koju je izgovorio moj klijent, a ja sam ga ispruženom rukom zaustavila da ne govori i odmah uzela papir i olovku i napisala pesmu…

Kada su pesme život, pišu se u dahu!

I dok se svi žale da nemaju vremena za knjigu, Maria ne traži vreme za pisanje, jer je pisanje njen život.

„Uvek, na svakom mestu, ja pesme pišem u dahu. Dva, tri minuta… I gotovo uvek kada ih odnesem na lekturu, nemaju ispravke. Kod mene to teče. Ja sam pesma. Čak se vrlo često u stihu i izražavam u svakodnevnom razgovoru.“

Marija Živanović, kako je njeno pravo ime, član je književnog kluba „Branko Ćopić“ i počasni član književnog kluba „Skadarlijska boemija“. Učlanjena je i u „Groharijevu slikarske kolonije“ (Slovenija), dobitnik UNICEF-ovih nagrada za slikanje; Vukove, nagrade i diplome „Mokranjac“.

Maria je po obrazovanju pravnik i diplomirani ekonomista. Radila je kao manekenka, bankarka i direktor za prodaju i marketing. Potpredsednica je Upravnog odbora u RK „Partizan“.

1. komentar

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: