Šta nismo naučili od evropskih zemalja o biciklizmu?

Da li ste se ikada zapitali zašto je bicikl toliko popularan u najrazvijenijim zemljama Evrope i šta Srbija još nije naučila o biciklizmu? Zašto građani razvijenih zemalja, uprkos visokom standardu, radije koriste bicikl, umesto četvorotočkaša?

U Holandiji, od svih prevoznih sredstava, biciklom se vozi 27% stanovništva, od toga 25% koristi bicikl kao prevozno sredstvo do posla.

Na drugom mestu je Danska, a na trećem Nemačka. Uprkos hladnoći i snegu, bicikl je veoma popularan i na severu Evrope. Među državama u kojima se najviše vozi bicikl na  4., 5. i 6. mestu nalaze se Švedska, Norveška i Finska. Na 7. mestu je Japan, na 8. Švajcarska, 9. Belgija i na 10. mestu je Kina.

Evo još nekoliko zanimljivosti koje, možda niste znali o biciklizmu i biciklu kao sve popularnijem prevoznom sredstvu današnjice.

 

Šta verovatno, niste znali o biciklizmu do sada?

  • prosečan biciklista lakši je 4 kilograma od prosečnog vozača automobila;
  • redovno hodanje ili vožnja bicikla smanjuje rizik od prerane smrti i nezaraznih bolesti za 10 %;
  • bicikl je 5 puta efikasniji od hodanja;
  • vozeći se biciklom, najmanje 3 sata nedeljno, smanjuje se rizik od srčanih bolesti i moždanog udara;
  • vožnja biciklom 25 minuta dnevno umesto vožnje automobilom smanjuje emisiju ugljen-dioksida za 165 kg po osobi godišnje;
  • na jednom parkirnom mestu za automobil, može se parkirati 15 bicikala;
  • u Srbiji se koriste različiti rodovi ove imenice: biciklo je u Zapadnoj Srbiji, bicikla u Južnoj Srbiji, a pravilno je reći: bicikl!

Nastanak bicikla

Drajs – wikipedia foto

U Nemačkoj, pre 200 godina u Manhajmu je, nastala preteča današnjeg bicikla. Zvali su je dresina. Iako je njegov izumitelj Karl Frajher fon Drajs (Karl Freiherr von Drais) imao želju samo da se obogati, pokrenuo je revoluciju.

Posle 14 kilometara probne vožnje, koja je trajala jedan sat, nastalo je novo prevozno sredstvo, preteča današnjeg bicikla. Prošlo je još mnogo decenija dok bicikl nije dobio današnji oblik.

Danas je bicikl najrasprostranjenije i ekološki, najbolje prevozno sredstvo.

 

Šta nismo naučili od razvijenijih zemalja?

U velikim gradovima poput Amsterdama, većina stanovništva vozi bicikl i biciklistička infrastruktura je na zavidnom nivou. U Amsterdamu na svakom koraku možete videti parking za bicikle, zaštićene raskrsnice i biciklističke rute koje su kraće i dostupnije od vožnje automobilom.

Ipak, čini se da je raj za bicikliste u Kopenhagenu! Kopenhagen je najefikasniji i najpouzdaniji grad u svetu za javni saobraćaj.

Porezi za privatne automobile su visoki i svi koriste druge vidove prevoza, bez obzira na godine i finansijski status. Za svakog građanina koji se vozi biciklom na posao, obezbeđena je dodatna finansijska povlastica od 16 evro centi po pređenom kilometru!

Bicikl, naravno koriste svi: đaci, studendi, radnici, direktori, penzioneri… Ovde možete angažovati i ličnog vodiča za obilazak grada biciklom.

 

Vožnja biciklom je zdravija od vožnje automobilom!

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 30 minuta fizičke aktivnosti 5 puta nedeljno, kako bi se unapredilo zdravlje građana. To je zaista neophodno uvesti, jer dosta vremena provodimo u automobilima, ispred računara, ispred TV ekrana, dok čitamo knjigu, novine… Dugotrajno sedenje utiče na niz drugih zdravstvenih problema usled povećanja procenta masti u telu, nedosvoljno kretanja i lošeg držanja kičme.

Za bolje zdravlje i kondiciju, čak i kod soba koje se godinama ne bave nikakvim sportom, pored šetnje ili hodanja, vožnja biciklom predstavlja idelanu aktivnost. Odlična je kao prevencija kardiovaskularnim bolestima, podstiče rad mozga i ublažava mentalne poremećaje, sagoreva kalorije i masti, jača mišiće…

 

Pogledajte i ovo:

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: