Zašto hleb više nije isti kao pre?

Da li i vi poznajte bar jednu ili dve osobe koje su veoma osetljive na gluten i da li se i vi pitate, šta se desilo s našom hranom i zašto, čak ni hleb više nije isti kao pre? Ako su na hlebu odrasle naše bake i njihove bake, a nije im smetala pšenica, šta se se desilo u međuvremenu? Da li smo se promenili mi ili se promenila pšenica i proizvodnja hleba?

Kakve su te žitaricama ili proizvodi koje više ne mogu da se jedu i koje prave ozbiljan zdravstveni problem mladim ljudima? Da li će neko, najzad da odreaguje na sve te proizvode koji nas čine slabim i bolesnim? Kad će neko da kaže: „Hej šta mi to, uopšte jedemo i zašto dozvoljavamo da se prave i prodaju proizvodi koji truju našu decu?“ Kako je moguće da se takve zabrane donose samo u zemljama Evropske unije, gde su emulgatori i konzernavsi kontrolisali ili zabranjeni?

 

Zašto se hleb više ne pravi od mlevenog zrna žitarice?

Možda vam čudno zvuči ovo pitanje, ali zaista je tako. Nekada se hleb pravio mlevenjem celog zrna žitarice, dodavanjem vode i soli, kako bi se dobio „hleb naš nasušni“. A danas? Prvo, pšenica više nije ista. Zašto? Modifikovana je kako bi imala više glutena (pšeničnog proteina) koji se u konditorskim, pekarskim i drugim industrijama koristi kao lepak. Jednostavno je prerađena da bi zadovoljila potrebe raznih industrija, nauštrb potreba korisnika!

Drugi problem je što nema kontrole kvaliteta brašna i što se u Srbiji pšenica ne razvrstava po kvalitetu. Zato se kod nas, uglavnom koristi pšenica srednjeg ili nižeg kvaliteta (dok se pšenica boljeg kvaliteta izvozi). Zbog toga su i hleb i ostali proizvodi takođe, osrednjeg ili lošeg kvaliteta.

 

Zašto se dodaju aditivi i boje u brašno?

Dok je količina aditiva kontrolisana u većim pekarskim industrijama, u malim pekarama u hleb se dodaje prekomerna količina aditiva. Čemu oni služe? Aditivi skraćuju vreme prerade sirovine nižeg kvaliteta, produžavaju trajnost i svežinu hleba, povećavaju zapreminu testa, pojačavaju ukus. Zbog njih se testo se lakše obrađuje i bolje se vezuje voda… Spisak je dug.

Znate li od čega se prave boje koje se dodaju da bi hleb izgledao kao da je integralni ili od celog zrna? Boje se, uglavnom prave od prirodnih sirovina: prženog zrna raži ili slada (prženo, proklijalo zrno ječma ili pšenice), ponekad kakaa. Dakle, sastav boja u suštini nije ptroblematičan, ali ako se koriste za proizvode od belog brašna, potrošač je obmanut! Ako neko želi da kupi integralni hleb, a ne belil, on ga kupuje s razlogom!

 

Kako izabrati proizvod dobrog kvaliteta?

S obzirom na to da se hleb ne upakuje u foliju niti drugo pakovanje, potrošaču nije dostupna deklaracija o sastavu hleba. Svi koji žele zdraviji hleb i peciva mogu ili sami da prave svoj hleb i obavezno da kupuju brašno kod proverenih proizvođača. Ili da kupuju hleb, takođe u proverenim pekarama.

I još jedna zanimljivost, većina prodavaca, pa ni korisnika pekarskih proizvoda ne zna šta je „integralni“ hleb. Integralni hleb nije vrsta žitarice, jer može biti napravljen od bilo koje žitarice: pšenice, raži, ovsa, ječma, spelte… To je način pravljenja hleba, gde se gluten, tj. protein iz žitarice ne odvaja od ljuske same žitarice, već se mlevenjem celog zrna dobije integrisano testo, tj. intregralno testo.

U svakom, slučaju, nama ostaje jedino da se dobro informišemo i širimo svest o opasnoj i lošoj hrani, pa i o hlebu, kako bismo našu decu sačuvali zdravim!

 

Pogledajte i ovo:

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: