Zašto su toliko opasni ugljeni hidrati?

Nepoželni su u ishrani sportista, gojaznih i onih koji su na dijeti. Nepoželjni su u ishrani svih koji su na hrono i keto ishrani. Oni goje i loše utiču na skidanje kilograma…

Ugljeni hidrati se teško vare. I goje.

Zašto su ugljeni hidrati toliko opasni i nepoželjni u današnjim dijetama?! Goje? Zaista? Znate li bar jednog vegana na sirovoj ishrani koji je debeo? Oni moraju biti debeli, jer jednu velike količine voća i žitarice, tj . ugljenih hidrata! Jedu ih svakog dana po ceo dan, čak i uveče, posle 17! To je strašno zar ne? I da li su debeli? Koliko tačno znate delebih vegana, a koliko „svaštojeda“? Da li je tačno da su, uglavnom ljudi koji jedu namirnice životinjskog porekla uglavnom oni koji imaju probleme s viškom kilograma?

 

Šta su ugljeni hidrati?

Ugljeni hidrati se sastoje od molekula šećera. Jedan molekul šećera je monosaharid – to su glukoza, fruktoza koje se, najčešće nalaze u medu i voću. Dva molekula šećera čine disaharid kao što je stoni šećer, sukroza (fglukoza i fruktoza). Potom dolaze složeniji šećeri, oligosaharidi i plisaharidi. Oni se nalaze u žitaricama s celim zrnom, povrću i mahunarkama. Sporo se vare i ne podižu nivo šećera kao prosti šećeri – industrijski šećer, čokolada, gazirani napici i voćni jogurt koji ima više šećera nego gazirana pića!

Skrob je polisaharid, najčešći koji jedemo i ima ga u hlebu, testeninama, krompiru i žitaricama. I na kraju, tu su i vlakna, kao treća vrsta ugljenih hidrata. Oni su važni za varenje i čišćenje creva i daju nam energiju.

 

Da li su ugljeni hidrati samo testenine i hleb?

Dakle, ono što većina jede u većoj količini i što se sporije i teže vari, u odnosu na proste šećere iz voća, jesu testenine, peciva, hleb, industrijski slatkiši… Veći problem od samog zrna žitarice u hlebu ili testeninama predstavljaju dodaci koji otežavaju varenje i zbog kojih se osećamo naduto, poput aditiva i veštačkih aroma. Drugo, u kombinaciji s hranom životinjskog porekla, još teže se vare, pošto luče različite vrste enzima. Dakle, kada bismo jeli monolitnu hranu, tj. samo jednu vrstu hrane, ne bismo imali problem s težinom.

Kada mešamo više vrsta namirnica – masti ugljene hidrate i proteine, tada pojedemo više.

 

Bolje je jesti manje zdravije hrane, nego više loše hrane

Ako previše jedete ugljenjih hidrata, posebno hleba, testenina i kondistorskih proizvoda ili namirnica koje sadrže industrijski šećer, ugojićete se! Isto je i kada previše jedete masti i proteine. Dakle, bilo koja industrijska hrana u velikoj količini  goji!

To što nas goji, zapravo su masti! Samo deci do 5 godina, zbog razvoja mozga treba više masti, a odraslima, posebno preko tridesete godine, unos masti treba da se smanjuje. Zamislite nekog ko jede životinjske masnoće, ulja ili mast (kada se hrana prži na ulju), lešnike i druge orašaste plodove, a potom i čips i sličnu industrijku hranu… To je previše masti nego što je potrebno odraslom čoveku! Ako tome dodamo i masna peciva, zaista je previše, ali ne ugljenih hidrata, nego masti i loše kombinovane hrane!

 

Šta treba jesti?

Najbolje je da birate pirinač dugog zrna, kao što je basmati ili integralni. Takođe i žitarice celog zrna, da sami pravite granolu ili pudinge… Voće ne treba jesti posle obroka jer će usporiti varenje ostale hrane.

I što više monolitnih obroka, to je bolje. Dakle, ako jedete žitarice, uz njih možete kombinovati samo salatu. Isto važi i za proteine, mahunarke…

Probajte da pojedete 10 krastavaca u jednom obroku. Biće teško, zar ne? A kada napravite mešanu salatu s uljem i začinima – to već možete pojesti u večoj količini, zar ne?

Samo ne izbacujte skroz ugljene hidrate, jer naš mozak i celo telo rade na glukozu, već smanjite masti i industrijsku hranu, prženje i pečenje.

 

Pogledajte i ovo:

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Saznajte prvi vesti, recepte, novosti i događaje

Na koju email adresu želite da vam šaljemo obaveštenja o novim tekstovima na sajtu

Pratite nas na društvenim mrežama: